Kot znamo, su to narodne grupe u Gradišcu. I sve su (bile) zastupane u kotaru Borta/Jerba/Obewart. To je i jedan od uzrokov, zac sam tako rado u Gradišcu, u kotaru Borta, u samom varošu Borta.

Ljubim multikulturnost (svaki ima svoj faible). Ako je takova vecjezicnost jedne regije povezana još s vec religijov kot je to u bortanskom kotaru (protestanti, kalvinisti, katolicani), onda još bolje. Rado se bavim i religijami.

Židovov u vecoj mjeri u Gradišcu nažalost vec nij. Bili su u relativno velikom broju po cijelom Gradišcu (Želizno – Eisenstadt, Matrštof – Mattersburg, Kobrštof - Kobersdorf, Solunak – Schlaining) i tako dalje.
I u Oberwartu/Borti/Jerbi su bili Židovi. I njihova sinagoga još postoji. Nima svoju funkciju, ali je jako lipa zgrada. Vidi se, da je bila nekoc sinagoga. Sada se jako lipo cuva i na nju gleda. Sada ima funkciju muzicke škole, a vani na tabli je napisano da su Židovi pretrpili cuda u nacisticko vrime. Židovi i drugi aldovi/Opfer, a i solidarni ljudi se svako ljeto koncem marca miseca spomenu u Rohuncu/Rechnitzu te strahote, ka se je onde stala: Poumarali su cuda Židovov u jednoj noci i do danas se nezna, kade su pokopani ti ugarski Židovi.
Mene bi za sve gradišcanske emigrante interesiralo, koliko ih je iz svake narodne grupe emigriralo. Tako i za Židove. Mislim da znam da je Richard Berczeller bio i Gradišcanac i Židov, ki je u Ameriki živio.

Romi u Gradišcu: Sada mislim se i vec o nji pominalo i zna, pokidob da su pred jedanaestimi ljeti cetirimi od njih u Borti umoreni. U tri škola u Borti se romski jezik sada i poducava. Jako me i njihov jezik i njihova historija interesira. Koliko njih je emigriralo iz Gradišca?

Ugri u Gradišcu: Njihova situacija je sada jako interesantna. Morebit se zgublja malo znanje jezika med njihovom dicom. Ali s druge strane postoji strašan interes za ugarskim/madjarskim jezikom u Gradišcu. Zamislite: U 92!!! skola u Gradišcu se poducava ugarski jezik. To znaci:
Ne samo med Ugri samimi, nego jako med Nimci, a i u neki hrvatski škola.

Heanci: Jako velik interes postoji. I infrastruktura je jaka. Društvo Heancov je izgradilo veliku i lipu hižu (kombinacija staro – novo) u Gornji Šica / Oberschützen. Cuda je onde interesantnih priredbov.

Hrvati: Jezik se i dalje gaji u svi škola, i u cuvarnici (dicjem vrticu/Kinder-garten). I u osnovnoj školi. I u glavni škola. I u viši škola. I na Pedagoškoj akademiji, i u Becu na univerzitetu. Morebit med Nimci i Ugri hrvatski jezik nima tako velik atraktivitet, ar je madarski jezik ipak jezik suseda. Ekonomija Ugarske je pred vrati. Ugarska je kod Europske Unije. Hrvatska još nije kod Europske Unije. Ali bit ce i to. Mislim da se za Ugre, Heance i Hrvate dobro zna, koliko ih je emigriralo. Dobro je to istraživao Dr. Walter Dujmovits.
 

Vaš Martin Zsivkovits