Ca to neka bude? To je ca jako lipoga. To je jedan musical – nazvan i „Pannonical“.
Pannonical zato, kad se dogadja u Pannoniji, u Gradišcu. 
U Borti (Oberwartu) u južnom Gradišcu se ovu jesen ca jako lipoga organiziralo: Bortanska organizacija „EUROWART“ je priredila ov musical. A za Vas, dragi štitelji, ki ste morebit isto emigrirali u Ameriku, bi ovo sigurno bilo jako interesantno. 
Sadržaj: Neki muž iz Gradišca je u mladi ljeti emigrirao u Ameriku. Cili svoj žitak je imao bol za domovinom, za svojim Gradišcem. On se ali nikad nije vec vrnuo u svoje Gradišce. Svoje želje i svoje spominke je popisao i zatvorio u jedan stari kofer. Po smrti ovoga staroga muža je njegov unuk pojerbao ov kofer. Ov unuk je pojerbao od dida i pismo. U ovom pismu stoji, neka unuk putuje u Gradišce i neka upozna zemlju svojega dida.
Ov unuk, imenom Joesi, dojde kot mlad Amerikanac po prvi put u Gradišce. On nije rado došao ovamo. On se ne puti. Njega pelja jedna divlja žena, jedna vila – Fee iz grupe žen, ke su po legendi okolo Stinjakov/Stinatz živile.
Ova vila pelja Joesi-ja po Gradišcu. Joesi strefi i Hrvata – „stric Willi se ov zove ili po nimšku „Williaungl“. Sad se pocne Joesi za ljude interesirat i Joesi kani svoje korene/Wurzeln najt. To se i ugoda. 
Ca je to tako lipo u ovom musicalu?
To je mužika. Clovik si mora predstavit, da je 190! aktivnih ljudi sve skupa na pozornici/Bühne. Joesi se upozna sa svimi narodnimi grupami, ke živu na gradišcanskom tlu. Joesi doživi svadbu (Hrvati) dicje igre (Ugri), mužikaše (Romi, prije: Cigani) i lipe jacke (Heanzi).
Kako sam ja ovo doživio? Bilo mi je tako lipo da sam si 4! puta ov musical pogledao (sve skupa je bilo 6 priredbov). Ja sam peljac jedne gimnazije za Ugre i Hrvate. Zato sam se skrbio da su svi 253 školari naše škole mogli pogledati generalnu probu ovoga musicala.
Peršonski znam, da su neki gledatelji ovoga musicala bilo tako ganuti (iako nisu razumili hrvatski tekst jedne jacke), da su se plakali. I ja sam se morao plakati, kad sam cuo hrvatsku jacku, ku je moj bratic Williaungl jacio. Peršonski sam i u tom uživao, da su se neke hrvatske jacke iz mojega rodnoga sela Stinjaki jacile („Ja sam junak kot je gora“, „Oral jesam oral“). 
Peršonski sam ali i u tom uživao, da se na pozornici ta svit Gradišca pokazao kako ga ja uživam: multikulturalan. Iako nisam Rom (Cigan), sam ipak imao funkciju u njihovom društvu. Nimški jezik Heanzov me jako interesira i to je isto moj svit ovde u Gradišcu. A kot direktor škole za Ugre i Hrvate mi je sve, ca se na ti jeziki prezentira, jako drago. Ov mikrokosmos, ov svit u malom, to je moj svit.
Izašla je i CD-Compact disc. Skoro sve jacke se moru cut. I tu CD-jku si poslušam. 
„Coming home“ – to je zaistinu ca velikoga za Gradišce.
A gdo je to napravio? To je bio Christian Kolonovits. Njegovi roditelji su iz Rohunca. Majka njegova je Ugrica, a otac Hrvat. 

Vaš Martin Zsivkovits